Недостојан је онај ко себе сматра достојним

Vinjete 1 (22)

Print

Догађа се да човек много пута дође на исповест и да се сваки пут каје за један те исти грех. Он се заиста искрено каје, али просто нема снаге да тај грех не понавља, нити је довољно одлучан у томе. Господ му шаље Своју помоћ управо због тог кајања и истрајности.


Неки човек упорно је долазио у цркву, падао на колена пред Спаситељевом иконом и горко се кајао због тешког греха који је стално понављао. Душа му је до те мере била измучена да је једног дана рекао: “Господе, уморио сам се од тог греха и никад га више нећу поновити. Позивам Те да будеш сведок на Страшном суду да у мом животу од данас више неће постојати тај грех.” Након тога изашао је из цркве и после извесног времена поново пао у исти тај грех. Поново је дошао у цркву, клекнуо и горко се покајао због свог пада. У том положају, ту испред иконе је умро. Светом Амфилохију је било откривено да је Господ помиловао тог човека. Ђаво је упитао Господа: “Како можеш да га помилујеш? Зар Ти није много пута обећао да више неће понављати грех, зар Те није и самога позвао да будеш сведок и зар Те није сваки пут обмануо?” На то му је Бог одговорио: “Ако си га ти као човекомрзац, након његовог обраћања мени, толико пута примио назад, како онда ја да га не примим?”
Игуман Нектарије (Морозов)
Одломак из књиге

Vinjete 1 (25)