Духовност као одговорност

Vinjete 1 (19)

Print

Ако бисмо волели само оне који су достојни љубави,
онда би било мало вољених, а
ако би било мало вољених,
достојних уопште не би ни било.

Основна потреба здраве личности је да воли и да буде вољена, али је мало оних који су свесни чињенице да је одговорност саставни део љубави. Било би погрешно схватити одговорност у љубави као нешто споља наметнуто и као обавезу.


Подозриви и заједљиви људи склони су да неуспехе оправдавају спољашњим утицајима. Они су убеђени да су други неправедни и равнодушни према њима, да им не поклањају довољно времена и пажње и да их не воле, а временом примете како њима драге особе имају своје “љубимце” и како се они не налазе међу њима само зато што наводно не желе да се додворавају и понижавају. Таквим људима је веома тешко да преузму одговорност за то да су управо они људима из свог окружења приписали одређена осећања и односе и да су на основу тога градили своје понашање. Таквима се не поклања довољно пажње зато што људе из окружења провоцирају да се према њима тако понашају. У раду с таквим људима главни духовни задатак је да им се помогне да схвате да су они аутори осећаwâ која се пројицирају на друге људе и затегнуте ситуације која се око њих ствара.
Игуман Јевменије
Одломак из књиге

Vinjete 1 (20)