Хришћанске врлине и гордост

Vinjete 1 (31)

Print

“Љубав је и почетак и крај свих врлина!”

Свети Јован Златоуст
Свети оци кажу да је за врлине неопходна љубав исто као што је со неопходна за храну. Зато хришћани који немају Христову љубав и дела милосрђа очито нису прикладни за Царство Божије. О томе говори и апостол Павле: Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.


 И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати (1. Кор. 13. 1-8).
Можемо се ревносно трудити на свом спасењу, много постити, много се молити, и тешке подвиге, па чак и вериге носити, али, по речима апостола Павла, очито је да ћемо бити далеко од спасења уколико не будемо имали љубави Христове према људима и уколико будемо неосетљиви за њихове патње.
Треба дубоко да верујемо да нисмо сами и да је с нама увек Онај који је обећао: Ја сам с вама у све дане до свршетка века, Онај који види све тајне и свако срце. Он је увек и свагде с нама! Кад горимо љубављу према ближњем, кад хитамо да страдалном брату помогнемо без икакве користи и плате, кад о истини говоримо, зло не памтимо и немамо жеље да се непријатељу светимо, кад се не размећемо пред масом, треба да знамо и верујемо да је тада Христос са нама! Кад на свет не гледамо натмурено, кад нам је мисао безгрешна и реч чиста, кад се не миримо са својим пороцима, кад уста не скрнавимо хулом, кад душом осећамо нечију тугу и не завидимо туђој радости, кад су далеко од нас и злоба и грех, треба да знамо и верујемо да је тада Христос са нама! Кад нас обухвате страсти овог живота, кад им се препустимо и предамо се греху и делом и маштом, не смемо мислити да смо тиме покидали све везе с Небом. Треба да схватимо да смо криви, да се покајемо, главу послушно приклонимо у подножју Крста и започнемо борбу с грехом и лажима. Христос }е тада остати уз нас! Кад нас обузме очајање и у срце нам се увуче тамна ноћ, кад нико не чује наше ридање и кад нам ни пријатељ ни брат неће да помогне, не смемо Небо вређати сумњом и прекором, него ватреном молитвом треба да се обратимо Ономе ко нас благо и кротко посматра и ко је увек и свуда са нама!
О аутору
Одломци из књиге:

Vinjete 1 (24)