Михољски збор

43

Которска властела није успјела ни унијом ни млетачком силом да угаси светињу на Превлаци. Турци су 1537. године разорили ове предјеле па је живот у здањима Манастира сасвим прекинут. Под окриљем Светог архангела Михаила организовао се збор православног народа старе Метохије познат под именом „Михољски збор”. То је била формација локалне управе житеља Метохије (Кртола, Луштице, Богдашића и западног Грбља), којој су млетачке окупационе власти признале одређен степен аутономије, попут Паштровићке банкаде или Грбаљске кнежевине. Михољски збор је најодлучније утицао на многе дјелатности у некадашњој Метохији, касније и широм Боке, преко Котора. Нарочито је био важан умјетнички рад на штампању књига (прва је Жртва Аврамова, Котор 1799), иконопису и живопису.

Михољски збор је најзначајнија и најдуготрајнија друштвена, политичка, војна и правна средњевјековна институција на простору старе Метохије. Назив му је опредијелила немањићка царска лавра архангела Михаила на Превлаци и Крсна слава династије Немањића. Попут других знаменитих зборова (Паштровски, Црногорски, Грбаљски), Михољски је добио назив по територији на којој је дјеловао – Метохији Светог архангела Михаила. Тако да је и Младен Црногорчевић своје дјело о Превлаци и њеној Метохији назвао: Михољски збор у Боци Которској.

Збор је настао на територији Превлачке метохије у вријеме млетачке окупације. Био је њен чувар, чувар православља и немањићке традиције, кроз све ратне буре и окупације до стварања прве Југославије. Сједиште Михољског збора је било у Кртолима. Збор је имао своја знамења – светосавски крст и лаварум, који се тако називају јер традиција каже да су израђени по непосредним упутствима Светог Саве. Под тим знамењима је Михољски збор одржавао саборе, дочекивао владике, одлазио у бојеве и на феште. Тако је, уз превлачке симболе и дух који зрачи из овог светилишта, одржан континуитет Манастира до данашњих дана.

Михољски збор је самостално уређивао многе унутрашње послове. Сачуван је његов оригинални законик из XIX вијека.

5