Прва стољећа средњег вијека

34

Како је забиљежио византијски цар Константин VII Порфирогенит (913-959), Србе, настањене на тле Далмације као византијске савезнике, покрстили су одмах свештеници доведени из Рима, у време цара Ираклија (610-641). Како неки налази са Превлаке указују да су Срби, односно Словени, ту и раније били присутни, најкасније од почетка VII археолошка ископавања су неспорно показала да је наведени исказ цара Константина VII у основи тачан. Већ у VII стољећу Срби су били припадници Цркве у толиком броју да се може казати да су први хришћански народ међу Словенима. То се потврђује на основу археолошких налаза са Превлаке, иако сувремени храм још није истражен.

Наиме, нађени су уломци грнчарије особене за Србе од VII до IX стољећа, обиљежени крстовима прије печења посуда. Другим речима, тако обиљежене посуде биле су намијењене Цркви, Манастиру, још док су прављене. То је изузетан налаз у цијелом словенском свијету. У слојевима земље из VII стољећа, српска грнчарија измијешана је са оном романских и хеленских особина, а у IX стољећу преовлађује српска грнчарија измијешана са уломцима византијских амфора и глеђосаног стоног посуђа.

Тако је изгледао Манастир до своје обнове у раном IX стољећу, односно, храм посвећен највјероватније Светом архангелу Михаилу, још увијек није установљено. Неки комади украса храма различито исклесани од мермера, муљике, пјешчара или другог камена могу припадати храму тог времена. Примјерци од бијелог мермера обиљежени су грчким словима. Једно п (пи) је знак клесара на полу-импосткапителу, а слово ф (фи?) накнадно је урезано у мермерни стубић из прозора. Украси од шупљикавог камена обиљежени су рибом (ранохришћански симбол), издуженим крстом и урезима у виду класа пшенице, и припадају можда касном VI-VII стољећу. Постоје још двије врсте каменог украса, насталог негдје у границама позног VI-VIII стољећа. Здање старе светиње обнављано је више пута, али камени украс може потицати и из сусједних храмова који су раније запустјели.

 

37