Оснивање Зетске епископије у обновљеном манастиру

39

Прва страна Законоправила Светог Саве, иловички препис

Прва страна Законоправила Светог Саве, иловички препис

У XII стољећу српске земље нашле су се несретно подијељене између двије цркве, Римске и Константинопољске. Архиепископије у Бару и Сплиту биле су латинског језика , а архиепископије у Охриду и Драчу грчког језика. Послије великих војних успјеха Стефана Немање и послије пада Константинопоља у латинске руке, стекли су се услови за успостављање нове Српске архиепископије. Пошто је постављен за архиепископа у Никеји 1219, Свети Сава је уз помоћ краља Стефана Првовјенчаног, свог брата, успоставио архиепископију у Жичи са још десет епископија српског језика. Међу њима је, прва по части, била Зетска епископија. У вријеме краља Стефана Првовјенчаног, за сједиште Зетске епископије одређен је – разрушен па обновљен – византијски манастир Светог архангела Михаила на Превлаци, свакако по избору Светог Саве. Добро се памтило какву је улогу некада имао Манастир за учвршћивање хришћанства међу Србима и другим Словенима. Слично је успостављена новооснована епископија у манастиру Студеница Хвостанска, смјештена у обновљеном манастиру VI–X стољећа. Прије тога су Свети Сава и Симеон Немања обновили Хиландар на рушевинама манастира из IX стољећа, који су такође срушили Арапи. Он се на особен начин прожимао са манастиром на Превлаци. За вријеме цара Душана Зетска епископија је уздигнута на степен митрополије.

Од манастира из доба Светог Саве за сада су откривени саборни храм, југозападни угао испод садашњих конака, и грађевине између старог јужног дијела обујмног зида и храма.

Црква је имала, како се чини, неуобичајену основу за цркве рашке школе тог времена, у виду уписаног крста, надвишену широком куполом, са отвореном спољном припратом на западу. Олтарска апсида је полукружна, бочне апсиде су споља четвороугаоне, а изнутра полукружне. Зидали су је, несумњиво, локални градитељи, на уобичајен приморски начин. Сачувани дјелови прозора веома подсјећају на прозоре Богородичиног храма у Студеници. Откривени југозападни угао обујмног зида указује на правоугаону основу цијелог Манастира, што је неуобичајено за српске манастире тог времена, али није изузетак. Такве основе имали су грчки манастири XI-XII стољећа. Чини се да је четвороугаони план имао Хиландар, а могуће је и Жича. У Превлачком манастиру откривене су и двије велике грађевине између храма и јужног зида, које указују на некадашњу трпезарију и двор. У Пећкој патријаршији, која је такође могла имати четвороугаону основу, на већем пространству порте, налазе се слично распоређени трпезарија и двор. Још из доба Светог Саве могао би бити и данашњи храм Свете Тројице, обновљен у XIX стољећу на старим темељима.

Манастир Светог архангела Михаила, утемељен на изворном православном монаштву, одмах се прославио. Први епископ био је Иларион, један од најугледнијих монаха Хиландара. За игуманско и епископско достојанство на Превлаци везује се и Свети Арсеније Сремац. Потоњи архиепископ, Свети Евстатије, био је прво игуман Превлачки, затим игуман Хиландара, а потом је постављен за епископа Зете. Будући дубоких корјена, Манастир је одмах постао средиште свеколиких дјелатности, које су током XIII-XIV стољећа обиљежене у Боки особеним умјетничким изразом, прожетим грчким и италским утицајем. Преписивачка дјелатност у Манастиру славна је по Иловичком законоправилу Светог Саве из 1262. године. Богата иконописачка дјелатност може се донекле сагледати по бокељским иконама, од којих су неке, несумњиво, настале по узорцима из превлачких храмова. У манастирској метохији, богатој иловачом, настале су грнчарске радионице, које су својим производима снабдијевале друге манастире и Немањићки двор. Привредна снага Манастира, са његовом метохијом, била је велика (Луштица, Кртоли, дио Грбља и јужна страна Врмца). Снабдијевао је друге манастире уљем, сољу, рибом и осталим производима мора. По предању, маслиново уље је каменим цјевоводом дотицало из подловћенских млинова (Краљичин Млин у Радановићима) до Бачви, зиданог складишта под сводовима, чији се остатци и данас могу видјети испред моста који прелази за Превлаку, изнад паркинга.

 

37